Ljubav i ostale katastrofe 1

Moja priča nije jedna od onih, standardnih priča kad mladu djevojku zavede stariji čovjek, obećava joj brda i doline i na kraju dolazi do raspada sistema kad ona shvati da je sve to bullshit. Dobro, prvi je dio prethodne rečenice donekle točan, s jednim ispravkom: ja sam dopustila njemu da me zavede.

Upoznali smo se jedne hladne večeri, svega par dana nakon Valentinova. Ja sam taman izišla iz veze s patološkim lažljivcem i “svinjom od čovjeka”, rekle bi dame. Vrijeme sam provodila doma, u svojoj sobici, razmišljajući o tome kako sam bila glupa i što sam sve s tim čovjekom prošla, a nisam trebala.

Malo o bivšem

Naša je veza trajala nešto više od osam mjeseci, ali mogu reći da je bilo naporno. Naravno, kao i u svakoj vezi bilo je uspona i padova, a baš je pomisao na one lijepe trenutke, koliko god da ih je bilo malo, držala tu vezu iznad vode.

On je (Bobi) bio dosta stariji od mene i upoznali smo se preko prijatelja. Tad je bio žešći alkoholičar, a čak nije ni imao “ono nešto” da bi čovjek rekao – OK, ajmo ti pomoć pa ćemo dalje vidjet. Naša su druženja bila forsirana od strane zajedničkih frendova, njega su uvijek krpali sa sobom, pa ga tako vodili i kod mene doma na druženja.

Imala sam tad svoj stan, sa genijalnom cimericom koja je svaki petak bježala u rodni joj grad Daruvar, i nije je bilo do ponedjeljka. Savršeno za feštice koje su se ionako odigravale svaki vikend. Hah, možda sam zato i odustala od faksa? Tko bi rekao da će ovaj blog i mene samu malo prosvijetliti!

Nego… Bilo je tu svega na tim druženjima, od različitih djevojaka ( što moralnih, a što malo manje) do oženjenih frajera, alkohola, hrpetina cigareta, glasne glazbe i razuzdanog ponašanja.

Bobo i ja smo se često zafrkavali i bio je simpa ako ti nije smetalo konstantno podrigivanje, prđenje i nesuvisli komentari. Počeli smo se čuti telefonom, izlaziti na cuge i BUM – on se zaljubio, a meni je bilo žao jer sam patila, oh kako sam patila za jednim još većim kretenom i lažljivcem. Nedugo nakon te izjave, Bobi je završio u bolnici zbog otkazivanja jetre i bubrega. Nismo se vidjeli ni čuli nekoliko mjeseci. Jedne sam večeri uzela mobitel i iz navike otipkala njegov broj, uvjerena da se nitko neće javiti jer je njegova obitelj malko – čudna… Ali kad ono, javio se upravo on. Da je izašao iz bolnice, da mu je bolje i da idemo na SOK. MOŽE!

I krenusmo se ponovno družiti. On se ponašao drukčije, odraslije, kulturnije. Dopao mi se. Ušli smo u vezu i prvih par mjeseci je bilo super. Onda je počeo sram, nismo nikamo izlazili, on je upoznao sve moje frendove, ali ja nikoga od njegovih, i tako su mjeseci prolazili, mi se udaljavali, on je počeo lagati kamo ide i što radi. Dodala sam neke njegove frendove na facebook i počela s njima tipkati. To ga je užasnulo i silno razljutilo.

Nekoliko dana nakon toga, dobila sam poziv od jednog njegovog frenda, da se upoznamo. Pitala sam Bobija, a on je hladnokrvno i uvrijeđeno odgovorio: “Ako hoćeš, idi, ako nećeš – ne idi.” Intrigiralo me tko je taj frend jer smo već neko vrijeme tipkali i činio mi se strašno simpa. I tako sam otišla do njega, a Bobija informirala o mom dolasku na što nisam dobila nekakvu naročito reakciju osim ” okej”.

Ušavši u dvorište Bobijevog nimalo tajanstvenog frenda inače zvanog Dario, shvatila sam da nije sam. S njim je bio i ON, moj oženjeni frajer. Dugo sam se dvoumila da li da mu napišem ime, stavim neki nadimak ili ga ostavim bezimenim (nadam se da ne moram objašnjavati zašto), ali recimo da se zove Zoran. Pozvali su me u stan i ponudili mi da sjednem. Dario je donio sokić, a Zoran je sjeo kraj mene i u nevjerici me promatrao.

- Ti si, kažeš, Bobijeva cura?

Iznenađeno sam ga pogledala i s nelagodom odgovorila.

- Da, ali mislim da sam sad već bivša.

Nasmijao se na to i počeo mi postavljati hrpetinu pitanja koja sam kulturno ignorirala proučavajući Darija koji mi se na prvu dopao. On je sjeo preko puta nas i dodao mi sok. Zazvonio mi je mobitel, zvala me najbolja prijateljica Lara. Bilo joj je dosadno i htjela je doći k nama. Zoran me pitao treba li prijateljica prijevoz, što je ona objeručke prihvatila pa smo ostavili Darija i otišli autom po nju.

Putem smo malo razgovarali, rekao mi je da je oženjen, ali da nije sretan u tom braku, da ima dvoje djece mojih godina, da doma ne dobiva ni S od seksa i da mu je to užasno. Njegova me otvorenost na neki čudan način privlačila, premda sam znala da se oženjeno ne dira (ne pucajte još od smijeha) i malo mi se gadio njegov entuzijazam kad se dogovarao odlazak po Laru. Pokupili smo je u njenom kvartu i došli svi zajedno nazad do Darija, a putem smo kupili cigarete i nešto cuge.

Sigurno ćete se pitati zašto o Lari nisam nešto puno pisala? Shvatit ćete sve kroz nastavak, pa skrojite svoje mišljenje. Mislim da je u redu napisati da smo se upoznale prije 3-4 godine na jednom poslu koji smo tada zajedno radile.

Dario nas je ponovno posjeo na kauč, tako da sam ja sjela kraj njega, a preko puta su sjeli Zoran i Lara. Vrijeme je nekako brzo prolazilo, dečki su bili simpa, pijuckali, zafrkavali se. Lara nikad nije imala mjere u alkoholu pa se poprilično napila u kratkom roku. Privijala se sve bliže i bliže uz Zorana, a meni nije naročito smetalo sve dok mu nije “suptilno i tiho” rekla da raširi noge.

On je problijedio i dignuo pogled prema nama. Između nas je bio stol pa se i nije vidjelo što je ona pod stolom njemu radila, ali nije me ni bilo briga. Pozelenila sam, što od muke a što od neugode, jer činjenica je da je Lara Zorana poznavala svega par sati, premda za nju nije niš bilo čudno da na “dobar dan” zaskoči frajera. Ustala sam i rekla joj nek pokupi stvari, da je bilo dosta i da ide spavati kod mene jer je pijana. Protestirala je, a Zoran me pitao znam li koliko je sati. Bilo je oko 4 ujutro, od busa više nije bilo ni B pa je ponudio da nas odvede k meni. I zbilja je. Pozdravili smo Darija i krenuli. Međutim, Lara nije ostala spavati kod mene već je rekla da će otići sa Zoranom još na jednu cugu pa doma. Nije me tad to previše mučilo, samo sam joj rekla neka pazi što radi a njega zamolila da ima dostojanstva nad pijanom curom. Dobila sam tapšanje po ramenu, osmijeh i pozdrav. Otišli su.

Iduće jutro čula sam se Larom koja je rekla da su otišli na cugu, razglabali, da joj je pričao o svom tužnom braku i odveo je doma. Nakon pet minuta Zoran je zvao mene! Da sam mu jako simpa, da je bio na cugi sa Larom i da mu je i ona okej, ali da bi volio sa mnom na kavu jer nismo dobili naročite prilike nas dvoje porazgovarati. Mislila sam da bezazlena kavica s njim nikome ne može štetiti. Oh, kako li sam se samo prevarila…

Nepopravljiva Juliet